Бошка Тошића 4 Бања Лука, Република Српска, БиХ
ДНС има до шест потпредсједника, који се бирају на основу сљедећих принципа: три се бирају по територијалном принципу, у складу са Изборним законом БиХ и изборним јединицама за избор посланика у Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ у Републици Српској. Четврти се бира за подручје Федерације БиХ, пети и шести у случају евентуалног уједињења ДНС-а са другим политичким партијама, из политичке партије која се ујединила са Демократским народним савезом, са задатком праћења рада организационих јединица ДНС-а на нивоу територијалне организације, извјештавањем и предлагањем мјера за унапређење рада тих јединица и на унапређењу међународних односа ДНС-а са странкама сличне политичке оријентације из међународне заједнице.
Потпредсједници ДНС-а помажу предсједнику ДНС-а у раду, организују и координирају рад ДНС-а у областима које им одреди предсједник и за које их задужи Главни одбор или на основу одлуке Главног одбoра, те врше и друге послове које им одреде Главни одбор и предсједник ДНС-а. (Статут ДНС РС)
Рођен 09.10.1961. године у Бистрици, општина Приједор. Завршио Медицински факултет у Бањој Луци, а специјализацију из пластичне и реконструктивне хирургије у Београду. Био је дугогодишњи љекар - специјалиста у ЈЗУ Болница "Др Младен Стојановић" Приједор. Данас је власник приватне медицинске здравствене установе „СкинАрт“, гдје ординира као љекар специјалиста.
Био је и члан Управних одбора у Високој медицинској школи и средњим школама, као и директор Болнице у Приједору. Члан је Главног одбора ДНС-а и потпредсједник Градског одбора ДНС-а Приједор. До избора на мјесто посланика у НС РС, био је и предсједник Клуба одборника ДНС-а у Скупштини града Приједор. Реизбором на мјесто посланика у НС РС, изабран је на функцију предсједника Одбора за здравство, рад и социјалну политику, као и члана Комисије за избор и именовања у Народној скупштини РС.
Био је ангажован и у раду бројних спортских клубова у Приједору. Отац једног дјетета.
Рођен 25.04.1956. године у Рамићима, општина Кључ. Завршио Машински факултет у Бањалуци. Био је управник производње у фабрици масивног намјештаја „Превија“ Кључ.Радио је као професор стручне групе предмета у Средњошколском центру „Лазар Ђукић“ у Кључу, као технички руководилац електромашинског одржавања у Руднику олова и цинка ''Сасе'' Сребреница, као технички директор у Фабрици за прераду лаких, обојених и племенитих метала ''11. март'', такође у Сребреници и директор Фабрике за поцинчавање д.о.о. Сребреница.
Предсједник је Савјета Подручне привредне коморе Бијељина и члан Управног одбора Привредне коморе Републике Српске за област металне индустрије. Члан је Предсједништва ДНС-а. Био је предсједник Регионалног одбора Бирч од оснивања до 2017. године, одборник у СО Братунац те посланик у НС РС. Од 2014. до краја 2019. године обавља функцију министра саобраћаја и веза Републике Српске.
До 2011. године стални судски вјештак машинске струке. За успјешан рад у привреди добитник је више награда и друштвених признања. Успјешна спортска каријера у неколико спортова. Учесник је Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске од 1992. до 1995. године.
Живи у Братунцу, ожењен, отац два сина.
Рођен 08.12.1971. године у Бијељини. Знање дипломираног правника криминалистике стекао на Вишој школи унутрашњих послова у Земуну, потом звање професора безбједности на Факултету безбједности у Београду, те звање магистра и доктора безбједносних наука стекао на Независном Универзитету Бањој Луци, Факултет за безбједност и заштиту.
Обављао функције командира вода у 4. одреду специјалне полиције, Бригада специјалне полиције МУП-а (октобар 1992. - април 1996. године); замјеник команданта 5. одреда специјалне полиције, Бригада специјалне полиције МУП-а (април 1996. - јун 1998. године); командант 5. одреда специјалне полиције, Бригада специјалне полиције МУП-а (јун 1998. - јануар 2000. године); помоћник начелника за унутрашњу контролу, Служба специјалне полиције МУП-а (јануар 2000. - мај 2003. године); командир јединице полиције за обезбјеђење личности у покрету, Полицијска станица за обезбјеђење личности у покрету (мај 2003. - децембар 2004. године); начелник Управе за заштиту личности и објеката, Министарство унутрашњих послова РС (децембар 2004. - јул 2005. године); замјеник команданта Јединице за специјалну подршку, Државна агенција за истраге и заштиту (СИПА) (јул 2005. године - август 2008. године); начелник службе за оперативну подршку, Државна агенција за истраге и заштиту (СИПА) (август 2008. године - јун 2009. године); шеф одјељења за безбједност, Универзитет у Бањој Луци (октобар 2009. године - јануар 2012. године); помоћник директора за опште и правне послове, Comsar Energy Република Српска (јануар 2012. године - новембар 2012. године); консултант за заштиту информација и истраге, Адвокат Лазо С. Радић (новембар 2012. године до 11.03.2013); Министар унутрашњих послова Републике Српске (12.03.2013 до 28.12.2014. године); савјетник за безбједност, ЗТЦ „Бања Врућица“ а.д. (06.06.2016. године до 30.10.2017. године); професор на групи предмета безбједности-Висока пословно техничка школа Добој; члан Безбједносно истраживачког центра (БИЦ) Бања Лука; предсједник форума безбједности града Бања Лука; стручни консултант за безбједносне процјене, ДБС д.о.о Бања Лука (од 20.02.2018. до данас). Као аутор и коаутор објавио преко двадесет стручних радова из области безбједности и заштите.
Члан Главног одбора и члан Предсједништва странке. Ожењен, отац једног дјетета.
Рођен 1952. године у мјесту Чивчије, општина Прњавор. Завршио Педагошки факултет и стекао звање професора политехничког васпитања и образовања. Магистрирао 2007. године а докторирао 2011. године на Универзитету у Новом Саду.
У периоду од 2014 – 2018 године обављао функцију министра просвјете и културе у Влади Републике Српске, дугогодишњи просвјетни радник и директор. Обављао функцију савјетника министра просвјете и културе Републике Српске, као и начелника Одјељења за друштвене дјелатности општине Градишка. Ангажован на бројним пројектима унапређења средњег стручног образовања али и реформи основних и средњих стручних школа у Републици Српској. За допринос развоју образовања, Скупштина општине Градишка додијелила му је 2001. године Повељу са златним грбом општине.
Члан је Одбора за образовање, науку, културу и информисање у Народној скупштине Републике Српске те члан Одбора за координацију са институцијама и организацијама у вези са изградњом Меморијалног центра „Градина“ и праћењем усвајања Декларације о геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог сјетског рата у парламентима других држава и замјеник предсједника Одбора за заштиту права избјеглица, расељених лица и повратника.
© Copyright 2018 - DNS Sva prava zadržana.
